Dokumentarni film Deca bez adrese dobio je Nacionalnu nagradu za dostojno izveštavanje o siromaštvu i socijalnoj isključenosti „REFLEKSIJA“ u kategoriji TV priloga.
Cilj produkcije TV dokumentarnog filma (50 min) „Deca bez adrese“ i 11 video klipova, jeste unapređenje zaštite dece u uličnoj situaciji od nasilja i zloupotrebe dečjeg rada, kao i smanjenje njihove stigmatizacije u opštoj populaciji i senzitivisanje medija u izveštavanju o temama koje se tiču najosetljivije dece.
Кроз дискусију и едукативне радионице, као и продукцију документарног филма и видео клипова, студенти и студенткиње су се на свој начин укључили у процес рада против насиља. Чувајући достојанство жртве, предложили су визуелна решења медијских садржаја усмерених ка оснаживању и показивању солидарности са особама које су изложене насиљу.
projekat promoviše rodnu ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava kao preduslova za prevenciju nasilja u porodici. Sa ciljem da podstakne diskusiju među mladima i ukaže na važnost njihovog javnog angažovanja u temi ljudskih prava, učesnici u projektu su budući implementatori Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji će unaprediti svoje znanje u oblasti prevencije i zaštite od nasilja, a zatim ga primeniti u praksi.
U dokumentarnom filmu Jezik i stvarnost, predstavnice i predstavnici stručne javnosti, kao i sami jezički praktičari i praktičarke, govore o važnoj ulozi koju jezik ima u formiranju mišljenja i stavova u društvu.
Kod visoko pozicioniranih političara, verskih vođa i akademika, povećan je broj slučajeva govora protiv rodne ravnopravnosti, kao i sve više mizoginih izjava. Promovišu se i konzervativne ideje o tradicionanom položaju žene. Ovo vreme favorizuje klasičnu ulogu muškarca, a s druge strane, usled siromaštva, svi su, i muškarci i žene, pred izazovom kako preživeti.
U šest polusatnih emisija, učesnice i učesnici TV serijala JEDAN SIN I JEDNA ć., govore o tome: Kako je biti žena u javnom životu Srbije? Da li je moguće postizanje rodne ravnopravnosti bez većeg uključivanja muškaraca u tu oblast? Da li je obrazovanje devojčica i žena ključ u borbi protiv nasilja? Ko su muškarci feministi i šta to znači u našim uslovima? Postoje li predrasude i stereotipi u odnosu na to ko je žrtva i kako ona izgleda? Zašto žene ostaju u nasilnim vezama? Kakav je uticaj, moć medija u borbi protiv nasilja prema ženama? Koji je značaj grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama?
Kroz Univerzitetsku debatu/panel diskusiju u Beogradu, Medijsku radionicu u Novom Sadu, učešće građana u Nepristajanju, kao i produkciju video klipova nastalih na osnovu diskusije na radionicama, projekat Novinarke protiv nasilja prema ženama u medijima ukazuje na neophodnost poštovanja ljudskog dostojanstva, profesionalne etičnosti, nestereotipnog prikazivanja žena i muškaraca u medijskom izveštavanju, čime promoviše rodnu ravnopravnost i zaštitu ljudskih prava kao preduslova za prevenciju nasilja prema ženama i devojčicama
Zbog pandemije COVID-19 u Srbiji je proglašeno vanredno stanje. Od 18. marta 2020. svim građanima i građankama starijim od 65 godina zabranjeno je da napuštaju svoje domove. Da li je bilo manipulacija sa strahom, krivicom, da zaista na kraju nisu znali da li su zaštićeni ili maltretirani?
REGIONALNA DEČIJA FILHARMONIJA inspiriše dalje odnose u regionu, uprkos često nerazumevanju i nesporazumima kao posledici građanskog rata koji se desio nekoliko decenija ranije. Iskustvo Regionalne dečje filharmonije, snimanje i gledanje ovog dokumetarnog filma i dikusija tim povodom, mogu samo da doprinesu da se svi učesnici bave zajedničkom budućnošću, manje deklarativno, manje iz dnevno-političkih interesa, a više suštinski, boreći se za zajednički interes i prosperitet.
U cilju ojačavanja žrtve nasilja u porodici i rešenja koja proističu iz novousvojenog Zakona, zamenici javnih tužilaca, radnici Centara za socijalni rad, policijski službenici, lekari, advokati, predstavnici nevladinih organizacija, Nacionalne službe za zapošljavanje, obrazovnih institucija i lokalnih medija, iz Niša i Novog Sada, učestvujući u okruglom stolu/diskusiji, razmenili su svoja iskustva u sprovođenju Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Kroz snimanje i emitovanje četiri okrugla stola u kojima su učestvovali predstavnici Centara za porodični smeštaj i usvojenje, Zavoda za vaspitanje dece i omladine, vaspitači, psiholozi, socijalni pedagozi, psihijatri, hranitelji, socijalni radnici, kao i novinari koji su imali priliku da im postavljaju pitanja, ostvarena je mogućnost da se javnosti ukaže na neophodnost uspostavljanja i licenciranja specijalističke usluge – Resursnog centra, za decu sa problemima u ponašanju i njihove porodice.
Kroz TV serijal i Multimedijalnu izložbu, senzitiviše javnost, pokazuje njihovu solidarnost sa osetljivim grupama i utiče na povećanje znanja i osnaživanje drugih žena da preduzmu potrebne korake u poboljšanju svog položaja. Kroz priče žena iz osetljivih grupa, pristupom njihovom položaju u društvu otvoreno i kritički, diskusijom o načinu rešavanja njihovog položaja i prava, projekat nudi realnu sliku pravnog i socijalnog uvida u ovu kontroverznu temu.
U osam polusatnih TV intervjua sa istaknutim stručnjacima, analizira različiite situacije i procedure u kojima maloletnici mogu da se nađu u pravosudnom sistemu – od dece u brakorazvodnim parnicama, maloletnika osuđenih na zatvor ili vaspitno popravni dom, dece žrtve nasilja u porodici, svedocima u krivičnim postupcima, pristupu dece obrazovanju, dece u zločinima u vezi sa trgovinom ljudima, do prava dece u najsiromašnijim porodicama na finansijsku i socijalnu pomoć.
Dokumentarni film u kojem govore žene žrtve porodičnog nasilja.
U organizaciji Pravne klinike za pitanja diskriminacije, na Pravnom fakultetu u Beogradu , prikazan je dokumentarni film “Connection/Konekšn”, o sličnostima i razlikama među stavovima studenata Beogradskog i Stenfordskog Univerziteta u Americi, koji je isprovocirao razmišljanja studenata Pravnog, Arhitektonskog fakulteta i Kriminalističko policijske akademije.
TV serijal od šest epizoda o uključivanju u samostalan život dece i mladih koji izlaze iz institucija socijalnog staranja u koje su dospeli iz različitih razloga – zato što nemaju roditeljsko staranje, ili su u sukobu sa zakonom, ili imaju smetnje u razvoju, ili su bili izloženi nasilju.
Dokumentarni film uporednim predstavljanjem stavova studenata Beogradskog i Stenfordskog univerziteta, istražuje vrednosne orijentacije mladih čija su razmišljanja uslovljena i obeležena drugačijim društvenim, ekonomskim i kulturnim okruženjem.
U cilju širenja najboljih praksi širom zemlje i uspostavljanja efikasnog sistema lokalnih samouprava i civilnog društva, OEBS u Srbiji je, zajedno sa ShockART-om, 2011. godine izradila Multimedijalni vodič za primenu etičkih standarda i mehanizama za jačanje javnosti rada na lokalnom nivou. Ovaj praktični vodič sastoji se od dokumentarnog filma koji prikazuje principe Etičkog kodeksa, kao i najbolje primere iz prakse praćenja javne etike na lokalnom nivou.
TV serijal je zamišljen kao niz intervjua sa intrigantnim intelektualcima iz Srbije koji kroz svoj rad promovišu vrednosti i izazivaju građane da se odlučno uključe u promenu političkog, društvenog i ekonomskog okruženja, da povećaju svoju posvećenost i podstaknu odgovornost za izgradnju demokratskog društva.
Radio serijal prikazuje aktuelnu sociološku sliku, kompleksne društvene promene – tranziciju, kojima retko koja generacija ima priliku da bude savremenik. Serijal kroz stavove mladih istražuje funkcionisanje institucija koje se bave mladima kao nosiocima budućeg razvoja društva, promoviše angažovanje mladih u društvu, od rešavanja socijalnih odnosa, do želje da se uključe u rešavanje društvenih problema.
Prateći sudbine tri osamnaestogodišnje devojke, ali i njihovih majki, jer je taj odnos neprocenjiv u periodu odrastanja, nastaje film o adolescentskoj drami odrastanja u okruženju koje promoviše besmisao i beznađe.
Svrha projekta je podizanje svesti javnosti o problemima s kojima se suočavaju deca bez roditeljskog staranja. Kroz javnu debatu, pružena je jedinstvena prilika, ne samo za gledaoce da postavljaju „vruća“ pitanja, već i za donosioce odluka na različitim nivoima da razmisle o trenutnoj praksi, jasno iznesu postojeće prepreke za promenu sistema zaštite dece i, otvoreno, ponekad vrlo emotivno i burno, diskutuju o mogućim opcijama u reformi u sektoru zaštite dece u Srbiji.
Sniman na osnovu projekta “Radeći zajedno na zaštiti dece” organizacije Save the Children, bavi se poboljšanjem usluga sistema socijalne i dečje zaštite u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu.
Cilj ovog filma (21:30) je da kroz uspešne priče programa naglasi značaj koji zajednički rad i saradnja više različitih aktera ima na dalje uspešno sprovođenje Strategije i reforme.
Znajući kakve su sudbine ostavljene dece, Ivana odlučuje da u porodicu Vasiljević dovede Tenzina iz Butana koji, sa njom, u Francuskoj, živi već dve godine.
Kreiranje socijalne politike je jedno važno socijalno pitanje i država nema pametniji posao nego da brine o svojoj deci, o tome kakvi će ljudi postati, jer od toga zavisi kakva će nam država biti. Serijal od osam polusatnih epizoda predstavlja sistem socijalne zaštite iz perspektive onih koji rade u tom sistemu i stručnjaka specifičnog iskustva iz oblasti brige o deci i prava dece.
Istražuje kako žive deca u porodici, a kako u institucijama koje se bave brigom i zaštitom dece bez roditeljskog staranja. Kroz njihove lične priče, kroz priče usvojiteljskih i hraniteljskih prodica, film prikazuje da li se i šta promenilo u sistemu odlučivanja u socijalnoj zaštiti, da li predrasude, nesvojstvene razvijenom društvu, i dalje vladaju srpskim mentalitetom, da li su u sistemu dozvoljene emocije ili se sve svodi na socijalnu prihvatljivost?
Serijal je fokusiran na promovisanje malog preduzetništva u Srbiji i želi da pokrene sve one koji bi da aktivno učestvuju u pozitivnim promenama. U dvanaest polusatnih TV emisija, dvanaest izabranih promovišu talenat, inventivnost, jedinstvenost i srpski izvozni brend.
Pad režima i svrstavanje Srbije među države u tranziciji, uslovili su dilemu i temu novog TV serijala SOFA – Kako da sačuvamo autonomnu kritičku poziciju, individualnost, a da istovremeno ostvarimo komunikaciju sa Evropom?
Trgovina decom danas je jedan od najunosnijih poslova organizovanog kriminala.
Zaustavite pre nego što se desi.
Težište kampanje je na tome da se pozove lokalna zajednica da reaguje, uključujući i odgovorne faktore, u zaštiti dece.
